Урок глобальной ориентации по английскому, русскому и украинскому языкам для учащихся 10 – 11 классов

Урок может быть проведен как завершающий по теме "Любви все возрасты покорны". Возможная замена сочетаний языков для проживающих в данной местности. Возможна замена отрывков произведений по желанию учителя. Урок проводился группой учителей-предметников в данном классе.

Содержимое разработки

ПЛАН УРОКА ГЛОБАЛЬНОЙ ОРИЕНТАЦИИ

ПО АНГЛИЙСКОМУ, РУССКОМУ И УКРАИНСКОМУ ЯЗЫКАМ

ДЛЯ УЧАЩИХСЯ 10 – 11 КЛАССОВ

/ урок может быть проведен как завершающий по теме « Любви все возрасты покорны»/




Форма урока: урок-представление


Цели урока:

- формировать коммуникативную, поликультурную компетентности;

- формировать навыки анализа литературного произведения, развивать актёрские способности, воспитывать у учащихся высокие моральные ценности – любовь, верность, преданность;

- обучать работе в группе, комментированию увиденного и услышанного, высказыванию собственной точки зрения по теме, толерантного отношения к мнению окружающих, способствовать формированию образного мышления.


Оборудование: портреты писателей, изречения о любви из произведений отдельных авторов, высказывания классиков о любви, аудиозаписи, музыкальные фрагменты.

Ход урока


I.Объявление темы урока, целей и задач.


II.Вступительное слово учителей русского и английского языков.


Учитель русского языка:

Любовь! Сколько надежд, радости, счастья связано с этим словом! Когда в нашу жизнь приходит любовь, всё остальное кажется незначительным, отступает на второй план. Она бывает неповторимой, единственной, первой, последней, вечной… Ведь она – источник жизни и вдохновения. Именно в состоянии влюблённости многие учёные совершали открытия, художники писали картины, а поэты слагали стихи, создавая великую книгу любви.

Мы наслаждаемся творениями поэтов и писателей разных времён и чувствуем, насколько разнообразным бывает это чувство. Для одного – это скромная первая любовь, а для другого – сильнейшая страсть, пленившая сердце.


Учитель английского языка:

The choice of the topic of the present lesson should not be unexpected to you, because we have gathered here to celebrate in our own way of cause the festival of Love or Valentine’s Day to be precise. Saint Valentine’s Day is a holiday celebrated on February 14th by many people throughout the world. In the English-speaking countries it is the traditional day on which lovers express their love for each other by sending Valentine’s cards, presenting flowers or offering confectionery. The holiday is named after two among the numerous Early Christian martyrs named Valentine. The day became associated with romantic love in the circle of Geoffrey Chaucer in the High Middle Ages, when the tradition of courtly love flourished. The day is most closely associated with the mutual exchange of love notes in the form of «valentines». Modern Valentine symbols include the heart-shaped outline, doves, and the figure of the winged Cupid. Since the 19th century, handwritten notes have largely given way to mass-produced greeting cards. The sending of Valentines was a fashion in nineteenth-century Great Britain and in 1847 Esther Howland developed a successful business in her Worcester, Massachusetts home with hand-made Valentine cards based on British models. The popularity of Valentine cards in 19th century America, where many Valentine cards are now general greeting cards rather than declarations of love, was a harbinger of the future commercialization of holidays in the United States.


Учитель русского языка и литературы:

Можно с уверенностью утверждать, что тема любви – это одна из центральных тем лирики большинства поэтов. Их перо описывает это чувство с самых разных точек зрения – и неопытная, но дорогая сердцу первая любовь, и страсть, и отчаяние, и безнадёжная неразделённая любовь, и горечь потери возлюбленной, и ощущение ухода любви и смены её другими чувствами. Почему же тема любви так волнует поэтов разных стран и разных эпох? Видимо, дело в том, что творчество практически всегда основано на сильных, ярких эмоциях, а что может быть ярче, особенно для молодого человека, чем счастье и горечь любви? Любовь связана с таким многообразием чувств и эмоций, что тема эта практически неисчерпаема, и каждый поэт способен привнести в неё свою неповторимую ноту. Давайте и мы окунёмся в этот прекрасный мир.


III. Первый блок

Учитель русского языка

Когда вода Всемирного потопа вернулась вновь в границы берегов,

Из пены уходящего потока на сушу тихо выбралась Любовь.

Я поля влюблённым постелю – пусть поют во сне и наяву!..

Я дышу, и значит – я люблю! Я люблю, и значит – я живу!

Наверное, каждый из вас слышал эту «Балладу о любви» Владимира Семёновича Высоцкого. А мы предлагаем вам послушать другое произведение данного жанра – «Балладу о прокуренном вагоне» Александра Сергеевича Кочеткова п постановке группы «AMORE».

Группа «AMORE» инсценирует «Балладу о прокуренном вагоне» А.С. Кочеткова.

Как больно, милая, как странно,

Сроднясь в земле, сплетясь ветвями, -

Как больно, милая, как странно

Раздваиваться под пилой.

Не зарастёт на сердце рана,

Прольётся чистыми слезами,

Не зарастёт на сердце рана –

Прольётся каменной смолой.

- Пока жива, с тобой я буду –

Душа и кровь нераздвоимы, -

Пока жива, с тобой я буду –

Любовь и смерть всегда вдвоём.

Ты понесёшь с собой повсюду –

Ты понесёшь с собой, любимый, -

Ты понесёшь с собой повсюду

Родную землю, милый дом.

- Но если мне укрыться нечем

От жалости неисцелимой,

Но если мне укрыться нечем

От холода и темноты?

- За расставаньем будет встреча,

Не забывай меня, любимый,

За расставаньем будет встреча,

Вернёмся оба – я и ты.

- Но если я безвестно кану –

Короткий свет луча дневного, -

Но если я безвестно кану

За звёздный пояс, в млечный дым?

- Я за тебя молиться стану,

Чтоб не забыл пути земного,

Я за тебя молиться стану,

Чтоб ты вернулся невредим.

Трясясь в прокуренном вагоне,

Он стал бездомным и смиренным.

Трясясь в прокуренном вагоне,

Он полуплакал, полуспал.

Когда состав на скользком склоне

Вдруг изогнулся страшным креном,

Когда состав на скользком склоне

От рельс колёса оторвал.

Нечеловеческая сила,

В одной давильне всех калеча,

Нечеловеческая сила

Земное сбросила с земли.

И никого не защитила

Вдали обещанная встреча,

И никого не защитила

Рука, зовущая вдали.

С любимыми не расставайтесь!

С любимыми не расставайтесь!

С любимыми не расставайтесь!

Всей кровью прорастайте в них, -

И каждый раз навек прощайтесь!

И каждый раз навек прощайтесь!

И каждый раз навек прощайтесь!

Когда уходите на миг!


Учитель английского языка:

Одной из самых известных поэтесс современности считается Вероника Тушнова. Её лирические стихи знакомы и юным и зрелым. Просто и доступно о главном, о важном – о Любви. Вот строки из её стихотворения «Письмо»:

Просто синей краской на бумаге

неразборчивых значков ряды,

А как будто бы глоток из фляги

умирающему без воды.

Почему без миллионов можно?

Почему без одного нельзя?

Почему так медлила безбожно

почта, избавление неся?

Тема написания письма прослеживается и в лирике известного британского поэта Ричарда Хеймана Рики, а его стихотворение «No Words» стало классикой жанра.

Группа «Insight» инсценирует стихотворение «No Words» Ричарда Хеймана Рики.

What is there left

When there is nothing left to say

When you are faced with a choice

Of whether to stay or walk away.

What is there left

When there is nothing left to feel

When you let pride get in the way

And when the problems seem too real.

What is there left

When you lose touch

When you finally realize

That she loved you so much.

What is there left

When you cry for her gentle memory

When you cherish all you had

Before her untimely tragedy.


Учитель украинского языка:

Приємно, що сьогодні ми зібралися разом на це свято кохання. Адже воно посідає одне з найважливіших місць у людському житті, воно не знає виміру роками, воно завжди бентежить наші почуття. Сподіваюся, що ці години, проведені разом, будуть щасливими, святковими і теплими. Розкриємо найпотаємніші куточки своєї душі: кохання, пристрасть, поривання…

Та весела посмішка дівоча

Будить в серці не любов, не спів.

Ні, твого кохання я не хочу,

Як ніколи фальші не хотів.

Я для тебе – іграшка, забава,

Але й то сього лише на мить.

Я ж не хочу, я не маю права

На дрібниці серце розпалить.

Василь Симоненко

Группа «Пристрасть» инсценирует отрывок из поэмы Лины Костенко «Маруся Чурай».

Мені всю ніч в очах все маячіло.

А після тих проклятих вечорниць

пройшло два дні, вже добре споночіло,

аж, Боже мій! – заходить в хату Гриць.

Якийсь чудний, запалені повіки,

пригаслі очі, під очима бриж.

-Марусю! – каже. – Я прийшов навіки.

Я на коліна стану, ти простиш?

-Я найдорожчі сплакала літа.

Чого вернувся до моєї хати?

Ми ж розлучились … Матінко свята!

Чи я ж тебе примушую кохати?!

Коли своїм коханням поступився

заради грошей і багацьких нив,

чи ти тоді од мене одступився,

чи сам себе навіки одманив?

Себе, Марусю. Не дивись вороже.

Мені ті дні повік не одболять.

Тут двоє матерів, твоя і Божа.

Хай нас на шлюб вони благословлять.

Людей накличем, зробим перепросини,

Щоб знали всі, хто чеше язиком.

Марусю, чуєш зараз, ще до осени,

Поберемось та й вступимо в закон.

А мати – з дому. Плачуть, затинаються

І говорить не хочуть ні про що.

А мати кажуть: - Руки не здіймаються.

Іди туди, ізвідки ти прийшов!

-Я зрадив, так. Але це біль чи злочин?

Скажу всю правду, ми тепер одні.

Кому з нас гірше? Я одводжу очі,

А ти у вічі дивишся мені.

Я мучуся. Я сам собі шуліка.

Є щось в мені так наче не моє.

Немов живе в мені два чоловіка,

І хтось когось в мені не впізнає.

І що найтяжче: мука ж моя марна,

Бо зрада – діло темне і брудне.

А ти – це ти. Ти і в стражданні гарна.

Ти можеш навіть пожаліть мене.

Або сказати: що хотів, те й маєш.

Мене вже, віриш, кидає вві сні.

Тобі то добре, ти цього не знаєш.

У тебе й мука піде у пісні.

Тобі дано і вірити, й кохати.

А що мені? Які такі кущі?

Нелегко, кажуть, жити на дві хати.

А ще нелегше – жить на дві душі!

Відступник я. Нікчемний я і ниций.

Але ти любиш і тому прости.

Життя – така велика ковзаниця.

Кому вдалось, не падавши, пройти?

Він говорив, і відбувалось диво.

Він зраду якось так перетворив,

Так говорив беззахисно й правдиво , -

Неначе він про подвиг говорив.

А я стояла як сліпа від сліз.

Душа марніла, як зів’яле клечання.

Хоч би мені хто

Жменьку землі

З могили його приніс …

Натертися проти серця …може б, трохи полегшало.

Він взяв мене за плечі, звав єдиною,

Щось говорив про долю, про борги.

Що там, під Дубно, він ще був людиною,

А тут він сам з собою - вороги.

Що Галя – гуска, що й по ній це видно.

І все. І годі. – Я од неї втік.

А може, й правду кажуть, що ти – відьма,

Приворожила – і пропав навік.

Бо що б мені інакше так палило, чого ж я так страждаю і борюсь?

Куди б мене в житті не прихилило, а все одно до тебе я вернусь.

Ти ж ніч моя і світло моє денне!

Вже тут брехать, - який мені хосен?

Прости за все, воно таке буденне.

А я ж не можу без твоїх пісень!

Коли я там і говорив, і клявся,

Знав одне: збрешу – не помилюсь.

Як хочеш знати, -так, я їм продався,

але в душі на тебе я молюсь!

Тоді я двері відчинила в ніч.

Він ще й не встиг збагнути, в чому річ,

Як я сказала:

-Йди собі, іди! –

А він сказав:

-Мені ж нема куди.

-Іди до неї. Будеш між панами.

А я за тебе, Грицю, не піду.

Це ж цілий вік стоятиме між нами.

А з чого ж, Грицю, пісню я складу?

Лежала тінь від столу і до печі.

Лампадка тріпотіла в божнику.

А він сидів, зіщуливши ті плечі

І звісивши ту голову тяжку.

«Як не хочеш, моє серце,

Дружиною бути.

То дай мені таке зілля, щоб тебе забути.

Буду пити через силу,

Краплі не упущу.

Тоді я тебе забуду,

Як очі заплющу…»

Торкнувся шклянки білими вустами.

Повільно пив. І випив. І погас.

Ой, сонце, сонце, промінь твій останній!

Оце і є вся правдонька про нас.

А потім в суд щодня мене водили.

А судді були добрі й не дурні.

Вони мене по совісті судили,

найлегшу кару вибрали мені.

Чого було так довго мудрувати

І вивертать параграфи статтям?

Було ж одразу присудить до страти.

Найтяжча кара звалася життям.

Ведіть, карайте, вішайте злочинну!

То я хоч там, хоч там уже спочину.

Хоч там уже дихну на повні груди,

побачу зблизька Господа хоч раз.

Так буде краще. Важко було, люди,

і вам зі мною, і мені меж вас.

-Куди ти хочеш, в пекло чи у рай?

-Туди де батько, де Чурай.


IV. Первая пауза /английский язык/ - Kinds of love.

Учитель английского языка: Учащиеся подбирают определения по таблице.

Blind love

very pleasant and enjoyable

Platonic love

typical of a kind mother

Unrequired love

happening in the material world

Profound love

not based on reason

Heavenly love

very strong and unlikely to change

Earthly love

very great and intense

Undying love

without a desire for physical love

Maternal love

Not returned or rewarded


V. Второй блок.

Учитель украинского языка:

Володимир Сосюра… Скільки пристрасті, ніжності, потаємних мрій звучить у кожному його рядку, викликаючи душевний трепет і блиск очей закоханих юнок та юнаків.

Мені здається, - може, я не знаю,

Було і буде так у всі часи:

Любов, як сонце, світу відкриває

Безмежну велич людської краси.

І тому світ завжди благословляє

І сонце, що встає, і серце, що кохає.

Дмитро Павличко


Группа «AMORE» инсценирует стихотворение В. Сосюры «Коли потяг у даль загуркоче»

Коли потяг у даль загуркоче, пригадаються знову мені

Дзвін гітари у місячні ночі, поцілунки й жоржини сумні…

Шум акацій… Посьолок і гони… Ми на гору йдемо через гать…

А внизу пролітають вагони і колеса у тьмі цокотять…

Той садок і закохані зори, і огні з-під опущених вій –

Од проміння і тіней узори на дорозі й на шалі твоїй…

Твої губи – розтулена рана … Ми хотіли й не знали чого …

Од кохання безвольна і п’яна, ти тулилась до серця мого …

Ой, ви, ночі Донеччини сині, і розлука, і сльози вночі –

Як у небі ключі журавлині, одинокі й печальні ключі …

Пам’ятаю: тривожні оселі, темні вежі на фоні заграв …

Там з тобою у сірій шинелі біля верб я востаннє стояв.

Я казав, що вернусь безумовно, хоч і ворог – на нашій путі …

Патронташ мій патронами повний, тихі очі твої золоті …

Дні пройшли … Одлетіла тривога … Лиш любов, як у серці багнет –

Ти – давно вже дружина другого, я ж – відомий вкраїнський поет.

Наче сон … Я прийшов із туману і промінням своїм засіяв …

Та на тебе, чужу і кохану, я і славу б свою проміняв.

Я б забув і образу, і сльози … Тільки б знову ідти через гать,

Тільки б слухать твій голос і коси, твої коси сумні цілувать …

Ночі ті, та гітара й жоржини, може, сняться тепер і тобі …

Сині очі в моєї дружини, а у тебе були голубі.

Учитель русского языка:


Игорь Северянин в стихотворении «Вернуть любовь» писал:

… То ненависть пытается любить

Или любовь хотела б ненавидеть?..

Говорят, что от любви до ненависти – один шаг, как и от ненависти до любви. Действительно, как порой трудно сказать о своих чувствах, признаться в том, что является тайной для всех, порой и для тебя самого. А вот как об этом пишет Эдуард Асадов в стихотворении «Сатана». Предлагаем посмотреть инсценировку этого произведения в исполнении группы «INSIGHT».


Группа « INSIGHT» инсценирует стихотворение «Сатана» Эдуарда Асадова.

Ей было двенадцать, тринадцать – ему,

Им бы дружить всегда.

Но люди понять не могли, почему

Такая у них вражда?!

Он звал её «бомбою» и весной

Обстреливал снегом талым.

Она в ответ его – «сатаной»,

«скелетом» и «зубоскалом».

Когда он стекло мячом разбивал, она его уличала.

А он ей на косы жуков сажал,

Совал ей лягушек и хохотал, когда она верещала.


Ей было пятнадцать, шестнадцать – ему,

Но он не менялся никак,

И все уже знали давно, почему

Он ей – не сосед, а враг.

Он «бомбой» её по-прежнему звал, вгонял насмешками в дрожь.

И только снегом уже не швырял

И диких не корчил рож.

Выйдет порой из подъезда она,

Привычно глянет на крышу,

Где свист, где турманов кружит волна, и даже сморщится:

- У, Сатана! Как я тебя ненавижу!

А если праздник приходит в дом, она нет-нет и шепнёт за столом:

- Ах, как это славно, право, что он

К нам в гости не приглашён!

И мама, ставя на стол пироги,

Скажет дочке своей:

- Конечно! Ведь мы приглашаем друзей.

Зачем нам твои враги?!

Ей – девятнадцать, двадцать – ему. Они студенты уже.

Но тот же холод на их этаже,

Недругам мир ни к чему.

Теперь он «бомбой» её не звал,

Не корчил, как в детстве, рожи.

А «тётей Химией» величал

И «тётей Колбою» тоже.

Она же, гневом своим полна,

Привычкам не изменяла;

И так же сердилась: - У, Сатана!

И так же его презирала.

Был вечер, и пахло в садах весной,

Дрожала звезда, мигая …

Шёл паренёк с девчонкой одной,

Домой её провожая.

Он не был с ней даже знаком почти,

Просто шумел карнавал,

Просто было им по пути,

Девчонка боялась домой идти,

И он её провожал.

Потом, когда в полночь взошла луна,

Свистя возвращался назад.

И вдруг возле дома: - Стой, Сатана!

Стой, тебе говорят!

Всё ясно, всё ясно! Так вот ты какой!

Значит, встречаешься с ней?!

С какой-то фитюлькой, пустой, дрянной.

Не смей! Ты слышишь? Не смей!

Даже не спрашивай, почему! –

Сердито шагнула ближе.
И вдруг, заплакав, прижалась к нему:

-Мой! Не отдам никому! Как я тебя ненавижу!



Учитель английского языка:


Влюблённые не умирают,

Да будет славен тот, кто выдумал любовь,

- говорил Илья Сельвинский. Также к теме бессмертия возлюбленных обращался и Эдгар Алан По в поэме «Ворон», отрывок из которой инсценирует группа «Искушение».


Once upon a midnight dreary, while I pondered weak and weary,

Over many a quaint and curious volume of forgotten lore,

While I nodded, nearly napping, suddenly there came a tapping,

As of someone gently rapping, rapping at my chamber door.

«Tis some visitor», I muttered, «tapping at my chamber door –

Only this, and nothing more».

Ah, distinctly I remember it was in the bleak December,

And each separate dying ember wrought its ghost upon the floor.

Eagerly I wished the morrow; - vainly I had sought to borrow

From my books surcease of sorrow – sorrow for the lost Lenore –

For the rare and radiant maiden whom the angels named Lenore –

Nameless here for evermore.

And the silken sad uncertain rustling of each purple curtain

Thrilled me – filled me with fantastic terrors never felt before;

So that now, to still the beating of my heart, I stood repeating

«Tis some visitor entreating entrance at my chamber door –

Some late visitor entreating entrance at my chamber door; -

This it is, and nothing more.»

Presently my soul grew stronger, hesitating then no longer,

«Sir, - said I, - or Madam, truly your forgiveness I implore,

But the fact is I was napping, and so gently you came rapping,

And so faintly you came tapping, tapping at my chamber door,

That I scarce was sure I heard you» - here I opened wide the door, -

Darkness there, and nothing more.

Deep into that darkness peering, long I stood there wondering, fearing, 

Doubting, dreaming dreams no mortal ever dared to dream before; 

But the silence was unbroken, and the stillness gave no token, 

And the only word there spoken was the whispered word, “Lenore?” 

This I whispered, and an echo murmured back the word, “Lenore!”— 

Merely this and nothing more. 

Back into the chamber turning, all my soul within me burning, 

Soon again I heard a tapping somewhat louder than before. 

Surely,” said I, “surely that is something at my window lattice; 

Let me see, then, what thereat is, and this mystery explore— 

Let my heart be still a moment and this mystery explore;— 

Tis the wind and nothing more!” 

Open here I flung the shutter, when, with many a flirt and flutter, 

In there stepped a stately Raven of the saintly days of yore; 

Not the least obeisance made he; not a minute stopped or stayed he; 

But, with mien of lord or lady, perched above my chamber door— 

Perched upon a bust of Pallas just above my chamber door— 

Perched, and sat, and nothing more. 

Then this ebony bird beguiling my sad fancy into smiling, 

By the grave and stern decorum of the countenance it wore, 

Though thy crest be shorn and shaven, thou,” I said, “art sure no craven, 

Ghastly grim and ancient Raven wandering from the Nightly shore— 

Tell me what thy lordly name is on the Night’s Plutonian shore!” 

Quoth the Raven “Nevermore.”

Much I marvelled this ungainly fowl to hear discourse so plainly, 

Though its answer little meaning—little relevancy bore; 

For we cannot help agreeing that no living human being 

Ever yet was blessed with seeing bird above his chamber door— 

Bird or beast upon the sculptured bust above his chamber door, 

With such name as “Nevermore.” 

But the Raven, sitting lonely on the placid bust, spoke only 

That one word, as if his soul in that one word he did outpour. 

Nothing farther then he uttered—not a feather then he fluttered— 

Till I scarcely more than muttered “Other friends have flown before— 

On the morrow he will leave me, as my Hopes have flown before.” 

Then the bird said “Nevermore.” 

Startled at the stillness broken by reply so aptly spoken, 

Doubtless,” said I, “what it utters is its only stock and store 

Caught from some unhappy master whom unmerciful Disaster 

Followed fast and followed faster till his songs one burden bore— 

Till the dirges of his Hope that melancholy burden bore 

Of ‘Never—nevermore’.” 

But the Raven still beguiling all my fancy into smiling, 

Straight I wheeled a cushioned seat in front of bird, and bust and door; 

Then, upon the velvet sinking, I betook myself to linking 

Fancy unto fancy, thinking what this ominous bird of yore— 

What this grim, ungainly, ghastly, gaunt, and ominous bird of yore 

Meant in croaking “Nevermore.”

This I sat engaged in guessing, but no syllable expressing 

To the fowl whose fiery eyes now burned into my bosom’s core;

This and more I sat divining, with my head at ease reclining 

On the cushion’s velvet lining that the lamp-light gloated o’er, 

But whose velvet-violet lining with the lamp-light gloating o’er, 

She shall press, ah, nevermore! 

Then, methought, the air grew denser, perfumed from an unseen censer 

Swung by Seraphim whose foot-falls tinkled on the tufted floor. 

Wretch,” I cried, “thy God hath lent thee—by these angels he hath sent thee 

Respite—respite and nepenthe from thy memories of Lenore; 

Quaff, oh quaff this kind nepenthe and forget this lost Lenore!” 

Quoth the Raven “Nevermore.”

Prophet!” said I, “thing of evil!—prophet still, if bird or devil!— 

Whether Tempter sent, or whether tempest tossed thee here ashore, 

Desolate yet all undaunted, on this desert land enchanted—

On this home by Horror haunted—tell me truly, I implore— 

Is there—is there balm in Gilead?—tell me—tell me, I implore!” 

Quoth the Raven “Nevermore.”

Prophet!” said I, “thing of evil!—prophet still, if bird or devil! 

By that Heaven that bends above us—by that God we both adore—

Tell this soul with sorrow laden if, within the distant Aidenn, 

It shall clasp a sainted maiden whom the angels name Lenore— 

Clasp a rare and radiant maiden whom the angels name Lenore.” 

Quoth the Raven “Nevermore.” 

Be that word our sign of parting, bird or fiend!” I shrieked, upstarting— 

Get thee back into the tempest and the Night’s Plutonian shore! 

Leave no black plume as a token of that lie thy soul hath spoken! 

Leave my loneliness unbroken!—quit the bust above my door! 

Take thy beak from out my heart, and take thy form from off my door!” 

Quoth the Raven “Nevermore.”

And the Raven, never flitting, still is sitting, still is sitting 

On the pallid bust of Pallas just above my chamber door; 

And his eyes have all the seeming of a demon’s that is dreaming, 

And the lamp-light o’er him streaming throws his shadow on the floor; 

And my soul from out that shadow that lies floating on the floor 

Shall be lifted—nevermore!


VI Вторая пауза /мировая литература/ - конкурс-викторина «Составь пару».

Учитель русского языка:

Вся классическая литература рассказывает о любви. Тристан и Изольда, Ромео и Джульета, Анна Каренина и Вронский, Эмма Бовари и её друг, Дон Жуан, Кармен, Татьяна Ларина и Евгений Онегин – эти образы уже много лет привлекают силой чувства и особенным светом. Предлагаю сейчас вспомнить известные пары из художественной литерауры:


Ромео – Джульетта Орфей – Эвридика

Кармен – Дон Хосе Клеопатра – Цезарь

Тристан – Изольда Анна Каренина – Вронский

Руслан – Людмила Рэд Батлер - Скарлет О’Хара

Анна Одинцова – Евгений Базаров Лариса Огудалова – Сергей Паратов

Жюльен Сорель – Матильда де Ла-Моль и госпожа де Реналь

Обломов – Ольга Ильинская Вера Шеина – Желтков

Наташа Ростова – Андрей Болконский и Пьер Безухов

Мария Болконская – Николай Ростов


А сейчас я предлагаю вспомнить возлюбленных известных поэтов и писателей:

Беатриче – Данте Алигьери

Лаура - Петрарка

Нина Чавчавадзе – Грибоедов

Мария Протасова – Жуковский

Наталья Гончарова – Пушкин

Авдотья Панаева – Некрасов

Айседора Дункан – Сергей Есенин

Анна Керн – Пушкин

Мария Лазич – Фет

Елена Денисьева – Тютчев

Любовь Менделеева – Блок

Татьяна Яковлева – Маяковский

Анна Ахматова – Гумилёв

Лилия Брик – Маяковский

Полина Виардо - Тургенев


VII Третий блок

Учитель украинского языка:

Внутрішній душевний стан Мавки потрясає глибиною і щирістю болю і висотою прекрасного любовного почуття. Лише вона – дитя природи – наділена високою пристрастю, натуро, яка здатна на самовіддане кохання.


Группа «Insight» инсценирует отрывок из драмы-феерии Л. Украинки «Лісова пісня».

М а в к а Дяка щирая тобi, нiченько-чарiвниченько, що закрила ти моє личенько! i вам, стежечки як мережечки, що вели мене до березочки! Ой сховай мене ти, сестриченько! (Ховається пiд березу, обiймаючи її стовбур).

Л ук а ш (пiдходить до берези, нишком) Ти, Мавко?

М а в к а (ще тихше)   Я.  

Л у к а ш Ти бiгла?

М а в к а Як бIлиця.

Л у к а ш Втiкала?

М а в к а Так.

Л у к а ш Вiд кого?

М а в к а Дяка щирая тобi, нiченько-чарiвниченько, що закрила ти моє личенько! i вам, стежечки як мережечки, що вели мене до березочки! Ой сховай мене ти, сестриченько! (Ховається пiд березу, обiймаючи її стовбур).

Л ук а ш (пiдходить до берези, нишком) Ти, Мавко?

М а в к а (ще тихше)   Я.  

Л у к а ш Ти бiгла?

М а в к а Як бIлиця.

Л у к а ш Втiкала?

М а в к а Так.

Л у к а ш Вiд кого?

М а в к а Вiд такого, як сам вогонь.

Л у к а ш А де ж вiн?

М а в к а Цить!.. Бо знову прилетить. Мовчання.

Л у к а ш Як ти тремтиш! Я чую, як береза стинається i листом шелестить.

М а в к а (вiдхиляється вiд берези) Ой лихо! Я боюся притулятись, а так не встою.

Л у к а ш Притулись до мене. Я дужий - здержу, ще й обороню. Мавка прихиляється до нього. Вони стоять у парi. Мiсячне свiтло починає ходити по лiсi, стелеться по галявi i закрадається пiд березу. В лiсi озиваються спiви солов'їнi i всi голоси весняної ночi. Вiтер поривчасто зiтхає. З осяйного туману виходить Русалка i нишком пiдглядає молоду пару. Лукаш, тулячи до себе Мавку, все ближче нахиляється обличчям до неї i раптом цiлує.

М а в к а (скрикує з болем щастя) Ох!.. Зiрка в серце впала.

Р у с а л к а Ха-ха-ха! (З смiхом i плеском кидається в озеро).

Л у к а ш (ужахнувшись) Що се таке?

М а в к а Не бiйся, то Русалка. Ми подруги, - вона нас не зачепить. Вона свавiльна, любить глузувати, але менi дарма… Менi дарма про все на свiтi!

Л у к а ш То й про мене?

М а в к а Нi, ти сам для мене свiт, милiший, кращий, нiж той, що досi знала я, а й той покращав, вiдколи ми поєднались.

Л у к а ш То ми вже поєднались?

М а в к а Ти не чуєш, як солов'ї весiльним спiвом дзвонять?

Л у к а ш Я чую… Се вони вже не щебечуть, не тьохкають, як завжди, а спiвають: "Цiлуй! цiлуй! цiлуй!" (Цiлує її довгим, нiжним, тремтячим поцiлунком). Я зацiлую тебе на смерть! Зривається вихор, бiлий цвiт метелицею в'ється по галявi.

М а в к а Нi, я не можу вмерти… а шкода…

Л у к а ш Що ти кажеш? Я не хочу! Навiщо я сказав?!.

М а в к а Нi, се так добре - умерти, як летюча зiрка…

Л у к а ш Годi! (Говорить пестячи). Не хочу про таке! Не говори! Не говори нiчого!.. Нi, кажи! Чудна у тебе мова, але якось так добре слухати… Що ж ти мовчиш? Розгнiвалась?

М а в к а Я слухаю тебе… твого кохання… (Бере в руки голову його, обертає проти мiсяця i пильно дивиться в вiчi).

Л у к а ш Нащо так? Аж страшно, як ти очима в душу зазираєш… Я так не можу! Говори, жартуй, питай мене, кажи, що любиш, смiйся…

М а в к а У тебе голос чистий, як струмок, а очi - непрозорi.

Л у к а ш Може, мiсяць неясно свiтить.

М а в к а Може… (Схиляється головою йому до серця i замирає).

Л у к а ш Ти зомлiла?

М а в к а Цить! Хай говорить серце… Невиразно воно говорить, як весняна нiчка.

Л у к а ш Чого там прислухатися? Не треба!

М а в к а Не треба, кажеш? То не треба, милий! Не треба, любий! Я не буду, щастя, не буду прислухатися, хороший! Я буду пестити, моє кохання! Ти звик до пестощiв?

Л у к а ш Я не любився нi з ким ще зроду. Я того й не знав, що любощi такi солодкi! Мавка пристрасно пестить його, вiн скрикує з мукою втiхи. Мавко! ти з мене душу виймеш!

М а в к а Вийму, вийму! Вiзьму собi твою спiвочу душу, а серденько словами зачарую… Я цiлуватиму вустонька гожi, щоб загорiлись, щоб зашарiлись, наче тi квiтоньки з дикої рожi! Я буду вабити очi блакитнi, хай вони грають, хай вони сяють, хай розсипають вогнi самоцвiтнi! (Раптом сплескує руками), Та чим же я принаджу любi очi! Я ж досi не заквiтчана!

Л у к а ш Дарма! Ти й без квiток хороша.

М а в к а Нi, я хочу для тебе так заквiтчатися пишно, як лiсова царiвна! (Бiжить на другий кiнець галяви, далеко вiд озера, до цвiтучих кущiв).


Учитель английского языка:


Любовь, по-моему, война,

Где битва треплет битву.

Не стоит плакать,

Коль она невольно нагрубит вам, -

писал Михаил Голодный в своём стихотворении. Любовь – это война, а война означает смерть. Подобный мотив можно проследить и в английской поэзии, в стихотворении Бена Джонсона «Karolins Song», которое вам представит группа «Пристрасть».


Though I am young, and cannot tell,

Either what love, or death is well,

Yet I have heard, yet both bear darts,

And both do aim at human hearts:

And then again, I have been told

Love wounds with heat, as death with;

So that I fear, they do but bring

Extremes to touch and mean one thing.

As in a ruin, we it call

One thing to be blown up or fall,

Or to our end, like way may have,

By a flash of lighting, or a wave:

So love’s inflamed shaft, or brand,

May kill as soon as death’s cold hand;

Except love’s fires the virtue have

To fright the frost from out the grave.


Учитель русского языка:

О, как убийственно мы любим,

Как в буйной слепоте страстей

Мы то всего вернее губим,

Что сердцу нашему милей!

Так писал о любви Фёдор Иванович Тютчев. Испокон веков человечество пыталось разгадать тайну любви, но познать её до конца невозможно. Однако лучи с помощью искусства слова преодолели время и пространство и снова сияют неповторимым блеском, вдохновляя сердца.

Мы предлагаем соединить две эпохи, два столетия /XIX и XX века/. Он и Она, Афанасий Фет и Анна Ахматова. Между ними нет ничего общего. Но их объединяет ЛЮБОВЬ, способность любить и талант, позволивший запечатлеть малейшие оттенки чувства в словах.

Итак, вымышленный диалог Анны Ахматовой и Афанасия Фета вашему вниманию представит группа «Искушение».


Группа «Искушение» инсценирует стихотворения Анны Ахматовой «О, жизнь без завтрашнего дня», «А ты думал – я тоже такая» и стихотворение Афанасия Фета «Ты говоришь мне: прости».


Анна Ахматова

О, жизнь без завтрашнего дня!
Ловлю измену в каждом слове,
И убывающей любови
Звезда восходит для меня.

Так незаметно отлетать,
Почти не узнавать при встрече,
Но снова ночь. И снова плечи
В истоме влажной целовать.

Тебе я милой не была,
Ты мне постыл. А пытка длилась,
И как преступница томилась
Любовь, исполненная зла.

То словно брат. Молчишь, сердит.
Но если встретимся глазами -
Тебе клянусь я небесами,
В огне расплавится гранит. 


Афанасий Фет


Ты говоришь мне: прости!
Я говорю: до свиданья!
Ты говоришь: не грусти!
Я замышляю признанья.

Дивный был вечер вчера!
Долго он будет в помине;
Всем, - только нам не пора;
Пламя бледнеет в камине.

Что же, - к чему этот взгляд?
Где ж мой язвительный холод?
Грусти твоей ли я рад?
Знать, я надменен и молод?

Что ж ты вздохнула? Цвести -
Цель вековая созданья;
Ты говоришь мне: прости!
Я говорю: до свиданья!


Анна Ахматова

А ты думал - я тоже такая,
Что можно забыть меня,
И что брошусь, моля и рыдая,
Под копыта гнедого коня.

Или стану просить у знахарок
В наговорной воде корешок
И пришлю тебе странный подарок -
Мой заветный душистый платок.

Будь же проклят. Ни стоном, ни взглядом
Окаянной души не коснусь,
Но клянусь тебе ангельским садом,
Чудотворной иконой клянусь,
И ночей наших пламенным чадом -
Я к тебе никогда не вернусь.



VIIIТретья пауза Английские пословицы. Учитель английского языка: You should find another half of the proverb on the blackboard.


Love should not be

has end.

Love is the mother

for any work.

Love is the true

of love.

Love without end

a way.

Where love is

price of love.

Love is neither bought

in the market.

Love will find

go round.

Love makes one fit

all on one side.

Love makes the world

nor sold.



Четвёртый блок.

Учитель английского языка:


Высокочтимые Монтекки,

Глубокоуважаемые Капулетти,

Мальчик и девочка, ваши дети,

В мире прославили вас навеки.

Не родовитость и не заслуги,

Не звонкое злато, не острые шпаги,

Не славные предки, не верные слуги,

А любовь, исполненная отваги.

Вас прославила другая мера,

Другая победа, цена другая.

А может быть, тот , кто об этом поведал -

Известный поэт из туманного края.


Группа «AMORE» инсценирует сцену из трагедии В. Шекспира «Ромео и Джульетта».

ROMEO

He jests at scars that never felt a wound.




[JULIET appears above at a window]




But, soft! what light through yonder window breaks?





It is the east, and Juliet is the sun.





Arise, fair sun, and kill the envious moon,





Who is already sick and pale with grief,





That thou her maid art far more fair than she:





Be not her maid, since she is envious;





Her vestal livery is but sick and green





And none but fools do wear it; cast it off.





It is my lady, O, it is my love!

10




O, that she knew she were!





She speaks yet she says nothing: what of that?





Her eye discourses; I will answer it.





I am too bold, 'tis not to me she speaks:





Two of the fairest stars in all the heaven,





Having some business, do entreat her eyes





To twinkle in their spheres till they return.





What if her eyes were there, they in her head?





The brightness of her cheek would shame those stars,





As daylight doth a lamp; her eyes in heaven

20




Would through the airy region stream so bright





That birds would sing and think it were not night.





See, how she leans her cheek upon her hand!





O, that I were a glove upon that hand,





That I might touch that cheek!




JULIET

Ay me!




ROMEO

She speaks:





O, speak again, bright angel! for thou art





As glorious to this night, being o'er my head




As is a winged messenger of heaven






Unto the white-upturned wondering eyes



Of mortals that fall back to gaze on him

30


When he bestrides the lazy-pacing clouds



And sails upon the bosom of the air.


JULIET

O Romeo, Romeo! wherefore art thou Romeo?



Deny thy father and refuse thy name;



Or, if thou wilt not, be but sworn my love,



And I'll no longer be a Capulet.


ROMEO

[Aside] Shall I hear more, or shall I speak at this?


JULIET

'Tis but thy name that is my enemy;



Thou art thyself, though not a Montague.



What's Montague? it is nor hand, nor foot,

40


Nor arm, nor face, nor any other part



Belonging to a man. O, be some other name!



What's in a name? that which we call a rose



By any other name would smell as sweet;



So Romeo would, were he not Romeo call'd,



Retain that dear perfection which he owes



Without that title. Romeo, doff thy name,



And for that name which is no part of thee



Take all myself.


ROMEO

I take thee at thy word:



Call me but love, and I'll be new baptized;

50


Henceforth I never will be Romeo.


JULIET

What man art thou that thus bescreen'd in night



So stumblest on my counsel?


ROMEO

By a name



I know not how to tell thee who I am:



My name, dear saint, is hateful to myself,



Because it is an enemy to thee;



Had I it written, I would tear the word.


JULIET

My ears have not yet drunk a hundred words



Of that tongue's utterance, yet I know the sound:



Art thou not Romeo and a Montague?

60

ROMEO

Neither, fair saint, if either thee dislike.


JULIET

How camest thou hither, tell me, and wherefore?



The orchard walls are high and hard to climb,



And the place death, considering who thou art,



If any of my kinsmen find thee here.


ROMEO

With love's light wings did I o'er-perch these walls;



For stony limits cannot hold love out,



And what love can do that dares love attempt;



Therefore thy kinsmen are no let to me.


JULIET

If they do see thee, they will murder thee.

70

ROMEO

Alack, there lies more peril in thine eye



Than twenty of their swords: look thou but sweet,



And I am proof against their enmity.


JULIET

I would not for the world they saw thee here.


ROMEO

I have night's cloak to hide me from their sight;



And but thou love me, let them find me here:



My life were better ended by their hate,



Than death prorogued, wanting of thy love.


JULIET

By whose direction found'st thou out this place?


ROMEO

By love, who first did prompt me to inquire;

80


He lent me counsel and I lent him eyes.



I am no pilot; yet, wert thou as far



As that vast shore wash'd with the farthest sea,



I would adventure for such merchandise.


JULIET

Thou know'st the mask of night is on my face,



Else would a maiden blush bepaint my cheek



For that which thou hast heard me speak to-night



Fain would I dwell on form, fain, fain deny



What I have spoke: but farewell compliment!



Dost thou love me? I know thou wilt say 'Ay,'

90


And I will take thy word: yet if thou swear'st,



Thou mayst prove false; at lovers' perjuries



Then say, Jove laughs. O gentle Romeo,



If thou dost love, pronounce it faithfully:



Or if thou think'st I am too quickly won,



I'll frown and be perverse an say thee nay,



So thou wilt woo; but else, not for the world.



In truth, fair Montague, I am too fond,



And therefore thou mayst think my 'havior light:



But trust me, gentleman, I'll prove more true

100


Than those that have more cunning to be strange.



I should have been more strange, I must confess,



But that thou overheard'st, ere I was ware,



My true love's passion: therefore pardon me,



And not impute this yielding to light love,



Which the dark night hath so discovered.


ROMEO

Lady, by yonder blessed moon I swear



That tips with silver all these fruit-tree tops--


JULIET

O, swear not by the moon, the inconstant moon,



That monthly changes in her circled orb,

110


Lest that thy love prove likewise variable.


ROMEO

What shall I swear by?


JULIET

Do not swear at all;



Or, if thou wilt, swear by thy gracious self,



Which is the god of my idolatry,



And I'll believe thee.


ROMEO

If my heart's dear love--


JULIET

Well, do not swear: although I joy in thee,



I have no joy of this contract to-night:



It is too rash, too unadvised, too sudden;



Too like the lightning, which doth cease to be



Ere one can say 'It lightens.' Sweet, good night!

120


This bud of love, by summer's ripening breath,



May prove a beauteous flower when next we meet.



Good night, good night! as sweet repose and rest



Come to thy heart as that within my breast!


ROMEO

O, wilt thou leave me so unsatisfied?


JULIET

What satisfaction canst thou have to-night?


ROMEO

The exchange of thy love's faithful vow for mine.


JULIET

I gave thee mine before thou didst request it:



And yet I would it were to give again.

129

ROMEO

Wouldst thou withdraw it? for what purpose, love?


JULIET

But to be frank, and give it thee again.



And yet I wish but for the thing I have:



My bounty is as boundless as the sea,



My love as deep; the more I give to thee,



The more I have, for both are infinite.


[Nurse calls within]


I hear some noise within; dear love, adieu!



Anon, good nurse! Sweet Montague, be true.



Stay but a little, I will come again.




Учитель украинского языка:


Почуття невимовного жалю за образом ідеалізованої коханої, яка не змогла стати мадонною для закоханого юнака, криється у вірші Д. Павличка «Коли ми йшли удвох з тобою …»


Группа «Искушение» инсценирует стихотворение Д. Павлычка «Коли ми йшли удвох з тобою»

Коли ми йшли удвох з тобою

Вузькою стежкою по полю,

Я гладив золоте колосся,

Як гладить милому волосся

Щаслива, ніжна наречена...

А ти ішла поперед мене,

Моя струнка, солодка згубо,—

І я помітив, як ти грубо

Топтала колоски пшениці,

Що нахилились до землиці.

Немов траву безплідну, дику

Топтала і не чула крику

Тих колосочків. Без оглядки

Ти йшла собі, а в мене — згадки

Про те, як на чужому полі

Збирав я нишком колосочки

В поділ дитячої сорочки.

О, я хотів тобі сказати,

Що те колоссячко вусате —

То невсипущий труд мозільний,

То молодим калач весільний,

То для дітей пахуча булка,

То хліб, що матінка-гуцулка

З долівки вчила піднімати,

Як батька в руку, цілувати;

Та я змовчав. Я йшов покірно,

Бо я любив тебе надмірно,

Але мені тоді здалося,

Що то не золоте колосся,

Що то любов мою безмежну

Стоптали так необережно.


Учитель русского языка:

У Александра Блока в стихотворении «Ангел-Хранитель» есть такие строки:

Но люблю я тебя и за слабость мою,

За горькую долю и силу твою.

Любовь – это святое, это вера, молитва. Хочетя, чтобы она продолжалась вечно, шла рядом с нами, оберегала нас от трудностей, неприятностей и невзгод, была бы символом счастья, надежды, радости.

К сожалению, иногда получается так, что любовь дарует свою милость двоим, а затем они вынуждены расстаться. Обстоятельства жизни оказываются сильнее. Но со временем понимаешь: «Спасибо за то, что чувство было». Ведь поэты утверждают, что нет любви несчастной, это всегда счастье и наслаждение.

Сейчас для вас прозвучит романс «Я тебя никогда не забуду» из рок-оперы «Юнона и Авось» на слова Алексея Рыбникова и музыку Юрия Рыбчинского в исполнении группы «Пристрасть».


Группа «Пристрасть» исполняет романс «Я тебя никогда не забуду» из рок-оперы «Юнона и Авось».

Ты меня на рассвете разбудишь,
Проводить необутая выйдешь.
Ты меня никогда не забудешь,
Ты меня никогда не увидишь.
Заслонивши тебя от простуды,
Я подумаю: "Боже, Всевышний!
Я тебя никогда не забуду,
Я тебя никогда не увижу!"
Hе мигают, слезятся от ветра
Безнадежные карие вишни.
Возвращаться - плохая примета,
Я тебя никогда не увижу!

Эту речку в мурашках запруды,
Эти Адмиралтейство и Биржу
Я уже никогда не забуду,
Я уже никогда не увижу.
Даже если на Землю вернемся
Мы вторично, согласно Гафизу,
Мы конечно с тобой разминемся,
Я тебя никогда не увижу!
И окажется так минимальным
Наше непониманье с тобою,
Перед будущим непониманьем
Двух живых с пустотой неживою.
И качнутся бессмысленной высью пара фраз залетевших отсюда:
"Я тебя никогда не увижу,
Я тебя никогда не забуду..."


Четвёртая пауза /английский язык/ - Учитель английского языка:

Here are some different ways of completing the sentence «Being in love …»

Put these definitions into the categories: cynical, romantic or realistic.

Then report your ideas and discuss the way you have categorized the definitions.


BEING IN LOVE …

  1. is more like being on a battle field than in a bed of roses.

  2. makes you smile.

  3. is all you need.

  4. makes you lose control.

  5. is bad for your health.

  6. is only for young people.

  7. is better than having all the money in the world.

  8. means wedding bells.

  9. quickly changes the habit.

10. is like being on a roller-coaster – one minute you’re high and the next minute you’re very low.

11. is the strongest emotion you will ever feel.

12. is painful.

13 .is playing a fool’s game.

14. is hearts and flowers.

15 .is the chocolate sauce on the vanilla ice-cream of life – without it life is nice but not delicious.

16. distracts you from the more important things in life.


IX. Творческое задание.

На любом языке написать определение любви.


Х. Подведение итогов:


- обмен «валентинками» между группами;

- вручение «валентинок» учителями-предметниками членам групп

/самая креативная группа, самая «языковая» группа, самая лучшая сценическая композиция, самая оригинальная группа/.

Сохранить у себя:
Урок глобальной ориентации по английскому, русскому и украинскому языкам для учащихся 10 – 11 классов

Получите свидетельство о публикации сразу после загрузки работы



Получите бесплатно свидетельство о публикации сразу после добавления разработки